27.10.2008. - 23:16
Obožavaoci iz Beograda žele da mladim Romima ponude mesto za okupljanje ...
Poput Banatskog Sokolca u kome je podignut spomenik Bobu Marliju ili Žitišta gde s nalazi spomenik Rokiju Balboi, Marinkova bara mogla bi da postane nadaleko čuvena po spomeniku Tupaku Šakuru. Ovu inicijativu pokrenulo je Udruženje obožavalaca hip-hop muzike „Rad i vizija”.
INICIJATIVA - Podizanjem spomenika Tupak Šakuru želimo da promovišemo romsku populaciju koja pretežno nastanjuje Marinkovu baru. Želimo da se mladi Romi koji ovde žive osete kao građani Beograda. U Marinkovoj bari nema ni trga, ni parka, a deca su svake večeri na ulici. Oni vole da plešu, ali misle da žive u getu koji su videli na filmovima, a koji u stvari ne postoji. Želimo da im omogućimo osvetljeno mesto gde će da igraju i gde ih policajci neće legimitisati zato što su im sumnjivi - kaže za „24 sata” Igor Andrić, predsednik Odbora za pokretanje inicijative.
U Udruženju „Rad i vizija” kažu da je većina omladine koja živi u Marinkovoj naklonjena rep muzici i da spomenik Tupaku, koji je ubijen u obračunu kriminalaca, treba da utiče na njihovu svest i skrene pažnju na nedostatke u njihovom odrastanju.
- Smatramo da spomenik Tupaku može da bude opomena kako ulični život ima malu cenu. Želja nam je da napravimo mali trg sa spomenikom i klupicom. Još ne znamo gde bi on bio, ali postoje dve-tri potencijalne lokacije - napominje Andrić.
U planu je i dobrotvorni koncert za prikupljanje potrebnog novca.
- Romi u Marinkovoj bari imaju hip-hop grupe koje će tada nastupiti zajedno sa domaćim reperima. Planiramo i da spomenik izradi neko od studenata sa Likovne akademije, čime bismo promovisali i mlade umetnike, što i jeste cilj - kaže Andrić.
U Banatskom Sokolcu otkriven spomenik rege ikoni
Bob Marli uz ratne heroje
Autor: Ljiljana Stupar | Foto:Fonet/Ap, Reuters | 25.08.2008. - 08:00
U dvorištu Osnovne škole „Jovan Sterija Popović“ u Banatskom Sokolcu, proteklog vikenda otkriven je spomenik Bobu Marliju, legendarnom rege muzičaru sa Jamajke. Spomenik visok 1,90 centimetara, obložen poliesterom, izradio je Davor Dukić, akademski vajar iz Beograda, a čast da ga otrkiju, drugog dana festivala „Rock village“ festivala pred velikim brojem obožavalaca Boba Marlija, pripala je Dadi Topiću, Neši Galiji, Zoranu Kostiću Canetu i Jovanu Matiću, vođi „Del Arno benda“.
Zanimljivo je da se u istom tom školskom dvorištu nalaze i spomenici palim borcima iz Prvog i Drugog svetskog rata, kao i činjenica da je među publikom u prvim redovima bio veliki broj starijih meštana. Nakon otkrivanja je organizovan vatromet, a masa je pohrlila ka spomeniku kako bi ovekovečila taj momenat.
Banatski Sokolac, mesto u opštini Plandište, ima svega 300 stanovnika, a Osnovnu školu pohađa tek dvadesetak učenika uzrasta od prvog do četvrtog razreda. Na pitanje otkud ideja da se spomenik legendarnom rege muzičaru podigne baš ovde, organizator festivala „Rock village“ i inicijator te ideje Mirko Miljuš, poreklom iz ovog sela, kaže da to nije nimalo slučajno. Priča oko spomenika Marliju, kaže, ima mnogo širu dimenziju jer se ovde širi pozitivna energija, a bendovi koji dolaze nisu agresivni, već oni koji pozivaju na ljubav, mir i toleranciju.
- Bob Marli je lično moj izbor, a mislim da ljudi odavde artikulišu upravo onu energiju poput njega. Ovde imate 20 nacija, a problema nikada nije bilo. Svi ovde imamo nekakav žal za korenima, kao što je imao i Bob Marli za Afrikom. Ljudi su miroljubivi, a na ovaj način se to još više pospešuje. Moji prijatelji koji u Banatski Sokolac dođu ne mogu da veruju koliko su ljudi pitomi, opušteni i gostoprimljivi - objašnjava Miljuš.
Druže Roki, mi ti se kunemo
spomenik
Jednom je neko od prijatelja pomenuo da bi neko trebalo da podigne spomenik Jamesu Brownu.
Nekako kao da se sve to uklapa u pricu o globalizaciji...
I ako meni opstina dozvoli da u nekom parku podignem spomenik, i ako ja imam sredstva za to, ko ce da mi zabrani da to uradim? Npr. spomenik cigi iz klipa "A vi, kako 'te? Ce da izadjem na televizor?"
Najpoznatiji filmski tumač Tarzana Džoni Vajsmiler je na put sla
Najpoznatiji filmski tumač Tarzana Džoni Vajsmiler je na put slave krenuo iz banatskog sela Međa
Tarzan se vratio kući
Sve do 20. februara ove godine u najvećoj internet enciklopediji wikipedia.org pisalo je da je Džoni Vajsmiler, legendarni Tarzan i petostruki olimpijski prvak u plivanju, rođen u Rumuniji 1904, u selu Frajdorf kod Temišvara.
Vikipedija je, inače, tako ustrojena da je pišu sami posetioci sajta: oni pišu odrednice i dodaju i menjaju podatke, naravno - u skladu sa strogim pravilima koja sprečavaju zlonamerne ispravke, što Vikipediju čini najobimnijim zbornikom podataka o ličnostima i pojavama na svetu. Tako je 20. februara ispravljen i početak Vajsmilerove biografije: kao mesto rođenja upisano je selo Međa u Srbiji.
Naša šira javnost za Među je čula pre nešto manje od dve godine - i to po nevolji: u aprilu 2005. našla se, zajedno sa susednim selom Jaša Tomić - oba su tik uz granicu sa Rumunijom - na putu vodene stihije koja je zbrisala nekoliko stotina domova.
Tragovi poplave vide se i danas: tu i tamo između dve polusrušene kuće beli se novopodignuta, rezultat obnove koja još traje. A na kraju sela, odakle se vidi toranj crkve za koju Tomo Grozdanić, predsednik Saveta mesne zajednice, kaže da je u Rumuniji - staro katoličko groblje. Ne mnogo od propale metalne kapije, s leve strane staze, nalazi se jedan od novijih i bolje očuvanih spomenika na kojem piše „Weismüller“.
Tu su sahranjeni Karl (1885-1961), Magdalena (1889-1979), Peter (1919-1986) i Gizela (1925-1984). Prema kazivanju meštana, Karl je stric najpoznatijeg tumača Tarzana, a u Beogradu živi Peterova ćerka Tereza, sada udata Stojanović.
Nema sumnje da je Džoni Vajsmiler rođen 1904. godine kao Johan, sin Petera i Elizabete, koja se kao devojka prezivala Kerš. Banat je tada bio u sastavu Austrougarskog carstva, a zbog nasilne mađarizacije stanovništva, u knjige je morao da bude upisan kao Janoš. Međa, koja se tada zvala Pardanj, bliža je Temišvaru nego Zrenjaninu, recimo, pa mora da su Rumuni tu našli povod da Tarzana prisvoje.
Imao je sedam meseci kada je njegova porodica emigrirala u SAD. I danas je u Ulici 29. novembra broj 94 kuća Vajsmilerovih - niska dugačka zgrada karakteristične arhitekture. Prazna, samo leti u nju svraća Tereza Stojanović.
Tomo Grozdanić priča da je pre petnaestak godina u njihovo selo dolazi „neki Amerikanac“, da je obilazio kuću, a da je iz sela odneo samo jednu jutenu vreću. „U takvoj je porodica Džonija Vajsmilera donela stvari u Ameriku“, kažu da je rekao...
Međa danas nema bioskop. Posle inicijative da se u Žitištu, sedištu opštine kojoj i ovo selo pripada, podigne spomenik Rokiju Balboi, neko je predložio da se Međa na isti način oduži svom najslavnijem stanovniku. Ali Tomo Grozdanić sumnjičavo vrti glavom: „Videćemo... “ Malo se novih kuća beli, još nisu zalečene rane koje je poplava nanela.
A ako je za vajdu, dosta je ona ispravka na Vikipediji.
Ja kazem "budaljastina",
Ja kazem "budaljastina", nece mladi romi da vide veliku cenu ulicnog zivota, okurazice se da nastave sa svojim idejama o ulicnom zivotu. Mislim da je malo jadno glorifikovati nekog poput Tupaka. Je#o majku Saban Bajramovic kojeg je Tajms proglasio za najveceg baju bluz muzike, koji dobijao onolka priznanja umro u najvecoj bedi covek, ali zato Tupak koji je znao da sklepa pesmu o tome kako ima kurve i kako ubija zasluzuje spomenik. Pih...
jucher sam na pinku
jucher sam na pinku onih par sekundi dok vrtima kanale
apazio on nekog polucigana iz grand showa "koji peva"
ponosan nosi tupakovu majicu
ne bih se slozila u vezi
ne bih se slozila u vezi tupaca. chak sam spremna zestoko da branim chovjeka chiji su mi stihovi promijenili zivot...chini mi se da nisi poslushao mnogo njegovih pjesama ili da ne razumijesh bash najbolje jezik... jednostavnost stihova o okrutnoj realnosti geta...evo jedna nije o tome kako ima kurve i kako ubija...
za shabana se potpuno slazem
za shabana se potpuno slazem
chovek je odziveo pun zivot i umro u starosti
pevao i iskusio za dvoje troje tupaca shakura
al i ganci su isti ko i svi pomodari
vole shljasht bljesht, Tupan Shakur je i glumeo
i pevao i igrao
mislim da ako bi pravili bistu zivom majklu dzeksonu
da bi ovaj doshao u marinkovu baru
smijeshno jeste, ali nemam
smijeshno jeste, ali nemam nishta protiv...evo prilazem mostarskog bruce lee-a...
evo prilazem mostarskog
evo prilazem mostarskog bruce lee-a...
Mislis onaj "sad me vidis, sad......"'
TARZAN IZ BANATA
KURIR OTKRIVA: Slavni glumac i plivač Džoni Vajsmiler rođen je u selu Međa u Banatu, gde i dalje živi njegova porodica!
Ko još nije čuo za legendarnog Džonija Vajsmilera, filmskog Tarzana?! Ovaj vrsni sportista, svetski rekorder i osvajač tri olimpijska zlata onu pravu, svetsku slavu, stekao je tek zahvaljujući ulogama čoveka majmuna u filmskom serijalu koji je postavio temelje današnjeg Holivuda.
Grob Tarzanovog strica, strine i njihove dece
Mesto rođenja ovog delije, međutim, oduvek je bilo predmet nagađanja, jer je Vajsmiler, prijavljujući se za učešće na Olimpijadi u Šamoniju (1924), da mu ne bi pravili probleme oko nastupa za reprezentaciju SAD, u stvari dao - podatke o svom bratu, rođenom u Pensilvaniji. U nekim biografijama stajalo je da je rođen u Temišvaru u Rumuniji, ali nije bio u pitanju zvaničan podatak, već indirektan zaključak sportskih istoričara.
Međutim, kako Kurir saznaje, sjajni plivač i slavni glumac nije rođen ni u Temišvaru ni u Pensilvaniji, već - u Srbiji, u Banatu, gde u selima Sutjeska i Međa, na samoj granici sa Rumunijom, i danas žive pripadnici loze Vajsmiler! To su, zapravo, i jedina dva mesta koja danas nastanjuje ova porodica, čiji su se pojedini članovi početkom DžDž veka u potpalublju velikih doseljeničkih lađa zaputili u Ameriku.
Nije nasledio oca kujundžiju
Peter Janoš Vajsmiler, kako su ga nazvali ponosni roditelji iz imućne folksdojčerske porodice, ugledao je ovaj svet 4. juna 1904. godine, pre tačno jednog veka. Na sreću po svetski sport i film, nije bio te sreće da ostane u banatskoj ravnici, i da nastavi kujundžijsku tradiciju oca Johana. Kada je imao tri godine porodica je brodom krenula preko okeana!
Tragom Tarzana, reporter Kurira posetio je u selu Međa dom Stanojka Stojanovića, čija je supruga Terezida unuka Karla Vajsmilera, brata od strica Džonija Vajsmilera. Stanojko je major u penziji, koji provodi dane praveći med i uživajući u hladovini stare folksdojčerske kuće od naboja, u kojoj se nalaze predmeti i brojne slike Vajsmilerovih, pa i ona Karlova, na kojoj je on još mlad, ponosan podoficir Austrougarske, koji još ne zna da će ceo Prvi svetski rat provesti u zarobljeništvu. Džonove slike - nema.
Ženio se pet puta i umro potpuno lud!
Džoni Vajsmiler ušao je u istoriju plivačkog sporta sa osamnaest godina (1922), kada je oborio rekord na 100 metara slobodnim stilom. Titulu olimpijskog šampiona u ovoj disciplini uzeo je dve godine kasnije u Šamoniju, gde je osvojio i zlato na 400, kao i u štafeti 4 dž 200 metara, a okušao se i u vaterpolu - osvojio je bronzu. Četiri godine kasnije, 1928, na Olimpijadi u Amsterdamu Vajsmiler je uzeo još dve medalje.
Prvi film o legendarnom zaštitniku džungle, "Tarzan - čovek majmun", snimio je 1932. godine. Nakon senzacionalnog uspeha filma, Vajsmiler je snimio još 11 ostvarenja o Tarzanu, inkasirao za to vreme basnoslovnih 2.000.000 dolara i - ušao u legendu kao prvi heroj akcionog filma. Nakon pet brakova, iz kojih je dobio troje dece, i života, čije je pozne dane proveo mentalno rastrojen, Vajsmiler je umro 1984. godine u Akapulku (Meksiko).
Na naše pitanje zašto porodica nije u većoj meri istraživala svoje korene, Stanojko objašnjava:
- Nije bilo pametno. Pre rata, porodica još uvek nije bila svesna Džonijeve slave u Americi. Nakon rata, najveći deo Nemaca oteran je ili je sam otišao iz Banata. Oni koji su ostali smatrali su da ne treba puno "talasati" o slavnim rođacima u inostranstvu, jer je to bilo vreme kada je Udba revnosno ispitivala svaki kontakt sa strancima - svedoči Stanojko.
Tarzanov rođak - glavni udbaš!
I dok su neki folksdojčeri bežali iz Vojvodine, drugi strepeli od "narodne milicije", dotle je sin Karla Vajsmilera, Peter (ili "Peder", kako Banaćani izgovaraju ovo nemačko ime), vodio nešto drugačiji život. Tokom rata bavio se ilegalnim ratovanjem, i zahvaljujući njegovim obaveštajnim podacima okupatori (Nemci?!) na ovom području nisu imali nijednu uspešnu akciju! Nakon NOB-a postao je glavni udbaš tog kraja i ostavio neizbrisiv trag - jedni ga hvale da je uništio "bandu" u Međi i okolini, a drugi se na pomen njegovog imena tresu od mržnje.
Kao što to obično biva, Vajsmilerovi u Banatu izgubili su kontakt sa rođacima u Americi. Jedini susret koji su u poslednje vreme imali bio je dolazak rođaka Džona Vajsmilera (ne onog!) iz Amerike. Ovaj gost, neki profesor, kopao je po porodičnom podrumu, i na kraju, srećan i zajapuren, izvukao džak na kome je pisalo "Vajsmiler". Na Stanojkovo pitanje zašto ga ta vreća toliko raduje, rekao je:
- U ovakvim džakovima Vajsmilerovi su poneli sve svoje stvari za Ameriku? Ovo je porodična svetinja!
Da takav jedan džak nije prešao Atlantik pre tačno sto godina, verovatno ne bi ni bilo prepoznatljivog Tarzanovog krika, koji je obeležio detinjstvo silne dece širom sveta. Osluškujemo zvuke panonske ravnice i pitamo se: Da li je možda i čuveni urlik "kralja džungle" nastao oponašanjem čobanskog zova stoke i gusana koji se razlegao detinjstvom malog Džonija u prašini banatskih salaša.
hehehehe vrati ce se brusli neije umreo
mozda ce samo malo da se prosheta
da se pbije sa nekim i eto ga nazad na postolje
odlichan je
izgleda mi totalno space
meni nije samo smeshno, naravno nemam nishta protiv
uporedio bih sa ovim vremenima
al mi je zanimljiv izbor
nadam se da ce uskoro da neko podigne i Dzimija Hendriksa, Che gevaru,Osho radjnisha...