Shamanizam..

"Izraz koji se obično koristi da bi se označile ideje, običaji i verovanja povezani sa pojedincima (koji se nazivaju šamanima), koji pokazuju magijske ili duhovne moći. Reč "šaman" dolazi preko ruskog od reči sibirskih Tunguza, i mada njen koren ne mora biti sibirski, u jezicima mnogih naroda koji žive u Sibiru i centralnoj Aziji postoje srodne reči koje označavaju specifičnu magijsko - religijsku praksu u kojima se zloćudne sile pobeđuju uz pomoć duhova - pomoćnika. U tehničkom smislu, šamanizam je specifičan oblik religijske prakse ograničen nekada samo na to geografsko područje.

Toj praksi posvećen je veliki broj studija, čiji su autori uglavnom ruski etnolozi i filolozi koji su naginjali tome da je povežu pre svega s duhovnim isceljivanjem. U zapadnoj nauci, pogotovo onoj koja se bavi izučavanjem religije, Elijadeova (Eliade) definicija šamanizma kao "tehnika ekstaze" široko je prihvaćena. On tvrdi da je definitivna odlika šamana sposobnost padanja u ekstazu radi neposrednog učestvovanja u duhovnim dimenzijama stvarnosti, u svojstvu iscelitelja, vidovnjaka i psihopompa (pratioca duše preminulog do oblasti mrtvih). Mada je ograničavajuća, ova definicija omogućava da se izraz "šamanizam" primeni na određene magijsko - religijske elemente koji se mogu naći u religijama mnogih nepismenih naroda i u svetskim religijama koje su nastale i na Istoku i na Zapadu.

ŠAMANIZAM U RELIGIJI I DRUŠTVU

Sam šamanizam nije religija, već jedan skup tehnika i jedna ideologija vezana za religiju, koja poseduje sopstvenu istoriju i sistem verovanja. Šamanizam se, prema tome, uvek mora razmatrati u kontekstu religije i društva u kome ga zatičemo. Šamanizam ili šamanistički elementi mogu se naći u religijama širom celog sveta, i to od paleolitskih vremena. Šamanizam uzima mnoga obličja i ima čitav niz uloga. To važi čak i za najuže značenje ovog izraza. No, čak i ako šamana u najužem smislu smatramo nekim ko se specijalizuje za tehnike padanja u trans, tokom koga, kako se veruje, njegova duša napušta telo i uzdiže se na nebo ili se spušta u podzemni svet‚ naići ćemo na određene oblike kosmologije, religije i društva koji su obično u skladu s takvim verovanjem.

A) Kosmologija

Šamanski let bestelesne duše zavisi od razlicitih oblika klasične trospratne kosmologije - zemlja s nebeskim svetom iznad i podzemnim svetom ispod nje. Sve to može biti i dalje podeljeno u složene kosmološke ideograme. Kako je poziv šamana upravo u tome da prodre kroz te ravni da bi uspostavio komunikaciju kosmičkih zona, mogu se koristiti različiti oblici simboličkih struktura kako bi se prikazao taj put ili kanal komunikacije. U svetu su uobičajeni i široko rasprostranjeni simboli središta sveta, svetske osovine, koja ne samo da podupire kosmičku strukturu već i omogućava komuniciranje raznih nivoa. Ta središnja osovina može biti predstavljena kao drvo, planina ili stub i ti su simboli ritualno predstavljaju u šamanistickim ritualima. Na primer, sibirski šaman se penje na drvo koje je postavljeno u njegovoj jurti (šatoru), simbolizirajući uspon njegove duše u nebeski svet. Ova vrsta kosmologije, međutim, nije proizvod šamanizma niti je ograničena na kontekste koji uključuju šamanističku aktivnost.

B) Religija

Među teološkim i religijskim idejama suštinskim za šamanizam nalazi se pretpostavka da, u višespratnoj kosmologiji, duhovi i božanstva koja žive na gornjim i donjim nivoima poseduju moć da utiču na živote ljudskih bića u zemaljskom svetu. To se jasno vidi u teorijama bolesti koje su povezane sa šamanizmom. Bolest može biti prouzrokovana gubitkom duše ili principa vitalnosti, tako što je (dušu) duhovi ili uvređena božanstva ukradu ili odmame. Do bolesti može doći i tako što ti entiteti iz drugih svetova ubacuju štetne objekte ili supstancije u čoveka. Šaman, čija je specijalnost komuniciranje sa drugim svetovima radi spasavanja nečije vitalnosti, itd., jedinstven je samo u situaciji gde se pretpostavlja da komunikacija medju svetovima pod uobičajenim okolnostima nije moguća. Stoga je uobičajeno da se šamanizam zatiče u kulturama čija se religija zasniva na poštovanju jednog vrhovnog boga koji se povukao ili je postao neaktivan, a čije su mesto popunili brojni duhovi predaka i prirode. Mitologija povezana sa šamanizmom opisuje gubitak komunikacije izmedju ljudi i duhova pri kraju iskonskog doba, što se ne mora tumačiti kao neki "pad", ali odgovara toj vrsti iskustva. Šamanizam je vezan uz sposobnosti pojedinca da komunicira s duhovima, a kako je ta odlika tesno povezana s lovačko - skupljačkim narodima, ona bi mogla da pruži objašnjenje za verovatno veliku drevnost i gotovo univerzalnu rasprostranjenost šamanizma.

C) Društvo

U mnogim kulturama postoje različite kategorije šamana, kao u slučaju razlikovanja "belih" (dobrih) i "crnih" (zlih) šamana. No jasno je da je šaman na svakom nivou šaman zbog svojih jedinstvenih sposobnosti i da on nije obična osoba. Uobičajeno je da su šamani izuzetno poštovani i cenjeni, ali i da su izolovani jer ih se ostatak društva plaši. Mada je šaman možda osoba od koje društvo zavisi zbog usluga koje on može da pruži, njegove ga moći često čine sumnjivim kada se neka nevolja ili nesreća sruši na zajednicu. Naučnici su raspravljali o psihologiji šamana. Uobičajeno stanovište koje zastupaju ruski istraživači jeste da šaman pati od određenih nervnih poremećaja, pogotovo od jedne vrste histerije koja se povezuje s doživljajem surove arktičke sredine. Drugi su korene šamanovih veština našli u epilepsiji. Ovo stanovište se pobija argumentom da, mada se šaman često posvećuje svom pozivu usled bolesti ili epileptoidnog napada, njegova inicijacija i obuka zapravo predstavljaju izlečenje. U svakom slučaju, distinktivno svojstvo šamana jeste njegova sposobnost da kontroliše ekstazu i da svojom voljom pada u trans. Šamanima je često potrebno izuzetno vladanje sopstvenim fizičkim i psihičkim dimenzijama kako bi obavljali svoje, često, vrlo teške radnje"..