Olimpijada |
Znak savremenih olimpijskih igara stvorio je upravo njihov obnovitelj Pjer de Kuberten. Svima znane krugove on je prvi put nacrtao u jednom pismu iz 1913. godine, a naredne godine predočeni su Olimpijskom kongresu u Parizu. De Kuberten je izabrao I boje krugova: plavu, žutu, crnu, zelenu I crvenu jer su te boje zastupljene na svim zastavama sveta. Svaka boja označava po jedan kontinent: plava Evropu, zelena Australiju, crvena Ameriku, crna Afriku, žuta Aziju.
Olimpijski plamen je jedno od najpoznatijih Olimpijskih znamenja. Simbol večne vatre, odnosno plamena potiče iz grčke mitologije u kojoj je poznata priča o Prometeju koji je ukrao vatru iz doma boga Zevsa te je poklonio ljudima. Taj su motiv iskoristili Grci te za vreme održavanja drevnih Olimpijskih igara uvek održavali večnu vatru. Prvi je put plamen na otvaranju modernih Olimpijskih igara upaljen na Olimpijskim igrama u Amsterdamu, 1928, a način štafetnog (pre)nošenja plamena bakljom inaugurisan je u sklopu priprema i otvaranja Olimpijskih igara u Berlinu, 1936 godine ( po zamisli samog Adolfa Hitlera, ako ne grešim ).
Olimpijske igre 1936,Berlin, originalna stafeta – olimpijski plamen, proizvodjac-Krupp, Essen, material Krupp Nirosta V 2A, H=27,5 cm, ugravirano: Als Dank dem Träger*Organisations-Komitee für die XI. Olympiade Berlin 1936. Ruta: Mount Olympia, Athens, Delphi, Saloniki, Sofia, Belgrad, Budapest, Wien, Prag, Dresden,Berlin.
Danas je uobičajen postupak takav da se plamen upali u grčkoj Olimpiji, i to sunčevom svetlošću uz pomoć konkavnog ogledala, prema drevnim običajima. Paljenje obavljaju žene odevene u odeću po ugledu na drevne sveštenice boga Zevsa. Zatim tako nastali plamen, na Olimpijskoj baklji nosi hiljade trkača, štafetno, preko svih kontinenata, do grada u kojem će se održavati Olimpijske igre i, na kraju, do istaknutog mesta na Olimpijskom stadionu na kojem će plamen, upaljen u drevnoj Olimpiji, plamteti čitavo vreme održavanja Igara. Sam postupak prenošenja baklje iz Grčke do mesta održavanja Igara, zavisno o udaljenosti, ne prelazi se uvijek trčeći, jer je naravno to nemoguće, npr. ako se radi o drugom kontinentu. Ipak, pokušava se da se baklja veći deo puta prenese na taj način. Biti nosilac Olimpijske baklje posebna je čast, koju dobijaju zaslužni sportistii iz zemlje domaćina odnosno zemalja kroz koju baklja prolazi na svom putu. Završni deo je donošenje baklje na stadion prilikom svečanosti otvaranja Igara, gdje se plamenom iz baklje upali plamen na posebno istaknutom gorioniku na stadionu, koji je često velikih dimenzija, na način da plamen bude vidljiv iz svakog dela stadiona.
Posebna se čast ukazuje osobi koja prilikom otvaranja Igara donešenu baklju preuzima poslednja, te plamenom iz baklje upali vatru na samom stadionu, simbolizujući tako početak Igara. Tu osobu bira zemlja domaćin, a uobičajeno je da to budu zaslužni sportistii i to najčešće oni koji se više aktivno ne takmiče. Ponekad domaćin odabere da to bude i neka osoba koja nije direktno vezana uz sport, te je na primer, na Igrama u Montrealu 1976. odabrano da vatru zajednički upale dvoje mladih, i to mladić iz francuskog govornog područja Kanade te djevojka iz engleskog govornog područja, čime je simbolizovano zajedništvo ta dva dela zemlje domaćina. Biti palitelj Olimpijskog plamena čast je koja se događa jednom u životu, i jedna je od najvećih počasti u sportu uopšte. Sledi spisak dosadašnjih palitelja Olimpijskog plamena na letnim i zimskim OI: * XI. Olimpijske igre - Berlin 1936.: Fritz Schilgen, atletičar. Danas u 14:00h po našem, a u 20:00 po pekinškom vremenu je svečano otvaranje XXI Olimpijskih igara.
»
|
Vučko
Mislim da još uvek imam negde, u nekom koferu starih rka i Vučka :)))
I to onog plastičnog koji je mogao da pravi različite figure koje su u stvari bile simboli na medaljama....
vujo, vuchko, vuk
eh, davno to beshe...
________________________________________________
Waste no time arguing what good man should do, just be one!
www.myspace.com/rexscorpio
Cena pekinške olimpijske medalje
Jednostavan venac od maslinove grančice bio je nagrada za pobednika Olimpijskih igara u staroj Grčkoj, ali danas profesionalne sportiste koji kući donesu medalju očekuju zamašni trofeji.
I sama Grčka je odavno odbacila nagrađivanje pobednika grančicom i amforom sa prvoklasnim maslinovim uljem. Svoje pobednike na Olimpijskim igrama u Pekingu nagradiće sa 190.000 evra za zlatnu medalju, 130.000 za srebrnu i 70.000 za bronzanu.
Osvajače medalja čeka i pristojan posao - na primer državnog činovnika i nekoliko marketinških ugovora, koji će im doneti stotine hiljada evra.
U Crnoj Gori, koja se prošle godine pridružila olimpijskog porodici, osvajači medalja u Pekingu mogu da očekuju 60.000 dolara, ali šanse da neko osvoji ovu nagradu su veoma male za državu koja ima oko 700.000 stanovnika.
Olimpijska sila Rusija svojima nudi 50.000 dolara za zlato, 30.000 za srebro i 20.000 za bronzu. Ruski osvajači medalja mogu da očekuju i velike nagrade od različitih sportskih fondova i firmi kao što je Gasprom.
Pored toga ruski osvajači medalja dobiće kuće, novac i automobile od gradova u kojima žive pa, kad se sve sabere, medalja može da im vredi nekih 500.000 dolara.
Ostale evropske države su manje izdašne kada su u pitanju njihovi šampioni. Nemačka koja je 2004. godine u Atini zauzela šesto mesto po ukupnom broju medalja (48) ponudila je samo 15.000 evra za pobednike. Azijske države ne žale novac za trijumf na OI. Kina se nada da će osvojiti najviše medalja na Olimpijskim igrama koje organizuje, a najavljeno je da će nagrade ostati iste kao pre četiri godine u Atini.
Kineski osvajači medalja iz 2000. godine dobili su 20.000 evra za zlato, 11.500 za srebro i 7.500 za bronzu, ali sada mogu da očekuju i bonuse od sportske administracije, gradova i provincija. Pored toga, Fok Jing-Tung fondacija, nagrađuje osvajače zlatne medalje od 1984. godine i to sa 80.000 dolara.
Singapur, koji je do sada osvojio samo jednu medalju, 1960. godine u dizanju tegova, nada se da će se situacija promeniti, pa je ponudio rekordnih 500.000 evra za zlatnu medalju.
Malezija je saopštila da će takođe dati novac osvajačima medalja ali manje od Singapura i Indonezija. Malezija je osvojila tri olimpijske medalje, sve u badmintonu.
Nagrade u Japanu su veoma skromne. Osvajač zlatne medalje dobiće 19.000 evra, srebrne 12.500, a bronzane 6.300 evra.
Koliko će dobiti najuspešniji sportisti Severne Koreje nije poznato, ali u ovoj komunističkoj državi oni će biti slavljeni kao heroji, dobiće povlastice u vidu stanova i poslova u državnim firmama.
Kanada je prekinula dugogodišnju tradiciju i ponudila prvi put 14.000 evra za zlatnu medalju, 10.000 za srebrnu i 7.000 za bronzanu, slično nagradama koje će dobiti i sportisti u SAD.
Kanada je propustila da osvoji zlatnu medalju na Olimpijskim igrama koje je organizovala 1976. u Montrealu i Zimskim olimpijskim igrama 1988. u Kalgariju.
Sada želi da vidi kakav će učinak imati motivacija u gotovini, pre nego što se ponovo nađe u ulozi domćina Zimskih olimpijskih igara, 2010. godine u Vankuveru.
Beta.
________________
www.myspace.com/violetamatesic
*****
U Pekingu danas ceremonija otvaranja 29. Olimpijade
Petak, 08.8.2008. (Izvor: Blic online)
Svečanom ceremonijom na stadionu „Ptičje gnezdo“, danas u 14 časova po srpskom vremenu, počeće 29. letnje olimpijske igre. U istorijskom danu za naš sport jer Srbija po prvi put od 1912. samostalno učestvuje na Igrama, na čelu kolone nacionalnu zastavu nosiće Jasna Šekarić.
Naša najuspešnija sportistkinja, osvajačica pet olimpijskih medalja, u četvoročasovnom defileu predvodiće srpsku delegaciju, koju čine 92 sportista. A to je samo mali broj naspram 10.000 najboljih atleta iz oko 200 zemalja koji će se takmičiti na Igrama.
Hiljade sportista svoje snove živeće u Olimpijskom selu i na terenima Pekinga, Šangaja, Šenjanga, Čighuangdaua, Tijencina, Hongkonga i Čingdaua, a u 28 sportova i 302 discipline pokušaće da osvoje najznačajniju medalju u karijeri.
Smotru u prisustvu 100.000 ljudi na „Nacionalnom stadionu“ obezbeđivaće isto toliko predstavnika vojske, policije i redara, a za potrebe učesnika Igara angažovano je više od 500.000 volontera, dok su za dobru atmosferu zaduženi kineski pop pevač Liu Huan i britanski sopran Sara Brajtman. Liu je veoma poznat u Kini, a jednom je već nastupio na otvaranju velikog takmičenja - Azijskih igara, i to 1990. u duetu sa pop pevačicom Vei Vei.
Inače, naša delegacija juče se kompletirala u Olimpijskom selu, jer su stigli i vaterpolisti. Međutim, na ceremoniji podizanja srpske zastave u selu i intoniranju himne „Bože pravde“ zbog treninga nisu prisustvovali vaterpolisti, kao ni fudbaleri koji utakmice igraju u Šangaju. Ovaj čin uveličao je predsednik države Boris Tadić, šef diplomatije Vuk Jeremić i predstavnici Olimijskog komiteta Srbije. Šef srpske delegacije na Igrama i potpredsednik OK Srbije Snežana Lakićević-Stojačić posle ceremonije razmenila je sa gradonačelnicom Olimpijskog sela Čen Žili poklone, u duhu tradicije srpskog i kineskog naroda.
Srbija ima predstavnike u 11 sportova, a najbolji sportisti planete nadmetaće se u vodenim sportovima (skokovi u vodu, plivanje, sinhrono plivanje i vaterpolo), atletici, badmintonu, bejzbolu, biciklizmu, boksu, veslanju, gimnastici, dizanju tegova, jedrenju, jahanju, kajaku i kanuu, košarci, mačevanju, modernom petoboju, odbojci, rvanju, rukometu, softbolu, stonom tenisu, streličarstvu, streljaštvu, tekvondou, tenisu, triatlonu, fudbalu, hokeju na travi i džudou.
U Pekingu su svoje mesto našle i nove discipline: dve u biciklizmu - vožnja BMX-a u obe konkurencije, dame će se po prvi put boriti na 3.000 metara stipl, plivački maraton na deset kilometara će biti organizovan u obe konkurencije, a parove u stonom tenisu (u muške i ženske) zameniće ekipno takmičenje.
Spremnost Kineza da na Olimpijskim igrama ugoste svakoga ko želi da im se pridruži simbolično je predstavljena i u idejnim rešenjima amblema „Peking koji pleše“ i maskote Igara - pet Fuva.
Amblem predstavlja stilizovani kineski pečat koji se kroz dugu tradiciju te zemlje pravio u metalu i kamenu, a za ovu jedinstvenu priliku likovno izražen tradicionalnim kaligrafskim pismom širi gostoljublje Pekinga i nadu u napredak nakon Igara.
Maskote Igara, pet Fuva, predstavljaju petoro raznobojne kineske dece - Huanhuan, Bejbej, Jungjung, Nini i Junjin sa obeležjima četiri životinje - ribe, pande, tibetanske lisice, laste i olimpijskog plamena. Izrađene su u bojama olimpijskih krugova - plavoj, žutoj, crnoj, zelenoj i crvenoj koje predstavljaju pet kontinenata - Afriku, Ameriku, Australiju, Aziju i Evropu i imaju za cilj da prikažu duh kineske prestonice i naroda. Naziv Fuva znači „lutkice sreće“ i još jedan su vid poruke ljubavi i gostoprimstva domaćina Olimpijskih igra, iskazanih i u početnim slogovima imena Fuva - „Dobrodošli u Peking“.
Iako je moto Igara u Pekingu „Jedan svet jedan san“ na svečanoj ceremoniji otvaranja sportisti Južne i Severne Koreje neće defilovati zajedno, kao što je bio slučaj na Olimpijskim igrama u Sidneju i Atini.
Na otvaranju više od 80 lidera
Na otvaranju Olimpijade biće prisutno više 80 državnika. Predsednik Srbije Boris Tadić već je u Pekingu, a od lidera zemalja iz bivše Jugoslavije prisustvo su najavili predsednici Crne Gore Filip Vujanović i Hrvatske Stjepan Mesić. Takođe, očekuje se prisustvo premijera Rusije Vladmira Putina, predsednika SAD Džordža Buša, nemačke kancelarke Angele Merkel i predsednika Francuske Nikole Sarkozija, Italije Silvija Berluskonija i mnogih drugih.
________________
www.myspace.com/violetamatesic
:))
Bravo Milence....
olimpijada...
...Titova brigada, broj 21!
Jel ste se igrali tu igricu kad ste bili mali?
_____________________________
He who makes a beast of himself, gets rid of the pain of being a man. dr Johnson
heheeh
Ne znam koja je to igra, možda smo je mi drugačije zvali :D
prvo se manda lastižom, a
prvo se manda lastižom, a posle se provlačiš ispod...
inače mi je ime igre potpuno nejasno...:)))
_____________________________
He who makes a beast of himself, gets rid of the pain of being a man. dr Johnson
ne znam :))
Nije ta igra bila u mom karju :)
Ali je bilo Trouglova i prstića :))