Izložba fotografija o životu Roma u Srbiji

Juče se nadjem sasvim slučajno na trgu. Svaki dan sam u gradu, možete li zamisliti da ni u jednom trenutku, koliko sam žurila nisam primetila ono što se dešava oko mene, do juče!

U jednoj od žučnih prepirki koje volimo da vodimo moje kumče i ja, okrenula sam se i primetila da je nešto postavljeno i šareni se kod čuvenog "konja", ah sad već "sata", momentalno sam zaboravila oko čega smo se već i raspravljali. Da li zbog čitavog sata predavanja koje nam je poznati pisac i slikar Sekulić održao uz kafu dok smo pokušavali na miru u Tanjugu da razgovaramo, ili zbog nekih ljubavnih gluposti koje samo nas dvoje razumemo?!?! Nije više ni bitno...Bila je to...

Izložba, da li je moguće da nisam primetila izložbu. Ta crna lica, koja i pored tuge koju sam primetila u njihovom okruženju, imala su osmeh na licu...od uha do uha kao najsrećniji na svetu da su. Nikad nisam obratila pažnju na to. Ne do sada. Nije da sam neki "skinhed" ili nešto slično, prosto sam uvek imala trip "nek me ne diraju i sve će biti ok!".

Naravno radi se o Romima. Narodu koji još uvek tvrdi da je indijanskog porekla:

"Jedna stara legenda kazuje, kad su i zašto Romi napustili Indiju. Sadržaj ove priče kazuje da su živeli pored reke Gang, dok je njihov car bio mnogo jak i čija se reč daleko čula i njegovo rečeno se moralo poštovati.

            Imao je jednog sina koji se zvao Čen, i koji mu je bio sve na svetu. U zemlji Ind živeše jedan poznati car kome žena rodi samo jednu ćerku, a kojoj dadoše ime Gan. Pre nego što će umreti devojčin otac, zamoli drugog cara da svojoj kući povede Ganu i da odrasta pored njegovog sina, jer će kod njih brzo početi veliki rat. Kad pogibe devojčin otac, njoj je bilo sedam godina. Kad prođe osam godina, Čen htede da je uzme sebi za ženu. Svi Romi koji su bili oko njega, mislili su da je ona njegova sestra, tako da nisu hteli da do ovoga dođe i zatražiše od njega da napusti njihovu zemlju, da ne bi Romima doneo nesreću, kao što se desila njihovim komšijama.

            Oni koji su znali da Čen i Gan nisu brat i sestra bili su za njihov brak, dok drugi koji nisu znali za ovo, nisu ih mogli pogledati očima. Na kraju krajeva, probleme je pravio i plemenski vrač koji je vračao i lečio bolesne. Sanjao je, da ako se Čen oženi sa Ganom, svi će oni biti spaljeni i ubijeni od vojske koja će biti poslata od samog Boga.

Kad videše Romi da više nema zajedničkog života među njima, jedne zime se podele, tako da se Čen sa svojom ženom i Romima koji su ga poštovali, krene u drugu zemlju. Oni koji nisu hteli, ostadoše u zemlji Ind. Kad Čen krene na put, vrač ga prokune da hiljadu godina luta svetom, nikad dva puta da spava na jedno mesto, kao ni da se dva puta napije vode sa istog izvora.

            Kako je prošlo hiljadu godina od kada je Čen napustio Indiju, nekako, kao de se prekinulo proklestvo, tako da današnji Romi više ne lutaju po svetu, no imaju svoje kuće u kojima mogu noćiti kad i koliko hoće. Imaju i bunare iz kojih uzimaju vodu kad im se prohte. Teškoću predstavlja što se Romi ne vratiše u Ind, u zemlju svojih predaka."

 preuzeto iz priručnika: "Romi kroz vreme"

Izložba prikazuje situaciju u kojoj žive Romi u jugoistočnoj Evropi i promoviše ciljeve politike za poboljšanje života Roma.Fotografije su delo švajcarskog fotografa Iva Lereša, koje su urađene tokom njegovog boravka u Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj, Makedoniji i Albaniji.

Izložbu je omogućila Švajcarska agencija za razvoj i saradnju, u saradnji sa Međunarodnom finansijskom korporacijom, Francuskim kulturnim centrom, NVO Protekta, Ekumenskom humanitarnom organizacijom i RTV Nišava.

Ambasador Švajcarske u Srbiji Vilhelm Mejer podsetio je da populacija Roma predstavlja najveću manjinu u Evropi i da ih ima oko deset miliona na celom kontinetnu.On je rekao da Romi mogu da skupljaju stvari na ulici i da recikliraju, kao i da budu doktori, veliki muzičari i važni stubovi svakog društva, navodeći da moraju da se zatvore praznine na polju obrazovanja, zaposlenja.

"Cilj izložbe je da na otvorenoj debati koja će biti održana uključimo Rome u svakodnevni život. Uključivanje Roma zahteva konkretna rešenja, to znači zajedničke škole, sa specijalnim romskim pomoćnicima nastavnika u tim školama, ili programe zapošljavanja koji se odnose na populaciju Roma i manjina", rekao je Mejer.

Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Sajmon Grej rekao je da je romska populacija četiri do deset puta siromašnija od ostale populacije u zemljama jugoistočne Evrope, a razlog je činjenica da Romi imaju dosta problema da koriste
socijalne usluge koje obezbeđuje država i dosta romske dece ima problem da uđe u obrazovni sistem Srbije."Veći deo romske populacije živi u siromaštvu i jako im je teško da napuste taj začarani krug siromaštva", rekao je Grej.

Direktor Centra za manjinska prava Petar Antić rekao je da su ovakve izložbe izuzetno važne za širenje svesti o Romima kao ravnopravim građanima Srbije."Često se Romi prikazuju u medijima na negativan način, izaberu se negativni primeri, a onda se ismevaju i koriste na pogrešan način. Time se jačaju predrasude koje predstavljaju osnov za diskriminaciju", rekao je Antić.

On je naveo da su na izložbi prikazani i lekar i policajac, ali i slučajevi siromaštva, i izrazio nadu da će jednog dana biti prikazana izložba sa mnogo više uspešnih Roma, a mnogo manje slika siromaštva.

"Beograd i Srbija biće potpuno građansko i tolerantno društvo kada na jednoj ovakvoj izložbi, vidimo možda i predsednika Srbije romske nacionalnosti, kada se to bude shvatalo kao nešto sasvim normalno", rekao je Antić.

preuzeto sa studia B

Posmatrajući fotografije zaista sam bila oduševljena kako jedno umetničko oko od nečijeg teškog života može napraviti umetnost. Onda sam napravila par fotografija, s kojima sam vas htela upoznati putem ovog Bloga.

A onda dodjem kući. Pročitam par informacija o celoj izložbi, osvrnem se na ono što vidim i sama na ulici i pomislim ponovo i ponovo na reči gospodina Majera: "Cilj izložbe je da na otvorenoj debati koja će biti održana uključimo Rome u svakodnevni život. Uključivanje Roma zahteva konkretna rešenja, to znači zajedničke škole, sa specijalnim romskim pomoćnicima nastavnika u tim školama, ili programe zapošljavanja koji se odnose na populaciju Roma i manjina" Mislim da je lepo od njega što to želi, ali kao i sa svim drugim stvarima to ne ide tako lako..

Ne može se narkoman skinuti sa droge koju koristi ukoliko on sam to ne želi. Ne može doktor izlečiti čoveka od neke bolesti ako taj isti bolesnik to ne želi, ne želi pomoć lekara....tako ne možemo mi pomoći u poboljšanju situacije Roma u Srbiji, kad oni to ne žele!!!

Pa zar nismo svi odgledali veliki broj snimaka i dokumentaraca sa pričama Roma iz nekog kraja. Pitaju majku koja od 7oro dece idu u školu, a ona počne: " On neće u školu, njega neću slati, ali evo nju ću slati u školu!" Onda taj isti dečak ide skuplja kartone isprva, pa mu tu nije dovoljno novca, da bi počeo da peva u autobusima, pa ni to nije dovoljno a onda već traži bilo koji drugi nelegalan način kako bi došao do malo više novca, jer Bože moj on nema nikakve sposobnosti, pa čak ne zna ni pisati i čitati, kako bi radio neki drugi bolje plaćen legalan posao!

Znam čak i priču gde je majka osakatila lice rodjenoj ćerci kako bi mogla prositi u podvožnjaku na zelenom vencu ili u kraju u kom su živele na Banovom brdu. Da li  možete da verujete koliko je cigančica bila lepa, da joj ni ožiljak nije remetio lepotu koju je nosila. Zaljubio se u nju dobar čovek, isto romskog porekla, samo je živeo već duže, naravno, u Beču. Odveo je i živi jako lepim i srećnim životom!

Retki su pojedinci koji žele nešto napraviti bolje za sebe i rade na tome. Problem je u većini koja samo čeka...čeka...čeka...

......čeka....