PONOSNA PRIPADNICA MEDITERANIDA!!

U zanimljivom razgovoru sa jednom našom, svetski poznatom ličnošću, koja je sa Goranom Bregovićem obišla gotov čitav svet i prikupila toliko interesantnih pričanja tim putem, zakačimo se na temu tipova ljudskih rasa i pod rasa.

U jednom trenutku mi je samo rekao da sam "Ponosna pripadnica Mediteranida!"

Moje poznavanje rasa nije dotle dosezalo da mogu prepoznati ko su Mediteranidi, niti zašto bi bila ponosni pripadnik istih!

Odmah na pretragu..Google je bio u uvek će ostati zakon!

Skontala sam da sam dobila NAJCUDNOVATIJI kompliment u životu i mislim da ću ga pamtiti celog života!

:))))))

Provo radi se o tome da su Mediteranide u stvari Arijevske pod-rase, samim tim sam i postavila samo ono što se tiče istih.

Preuzeto sa  Stormfront White Nationalist Community, Istorija i kultura

A sam text je iz knjige:

Males Branimir dr.
O Ljudskim rasama
Beograd, 1936: str 63

ISTOČNO-PRIBALTIČKI TIP

Istočnoeuropidsku rasu zovemo i Istočnobaltiskom, ili još prostije Baltiskom rasom. Ovaj drugi naziv nije zgodan već iz razloga što se Istočnoeuropidi prostiru na istoku Evrope, od Visle i Dnjepra do Volge i Dvine, ali ne toliko primorjem Baltiskog mora koje pretežno nase-ljavaju Nordidi. Istočnoevropska rasa mestimično prelazi Karpate, prodire u Panonsku Niziju, pa i na Balkan. Na istoku prelazi u severnu Aziju, meša se sa drugim pretežno mongolidskim stanovništvom. Dopire do reke Ob.

Nažalost, još ni danas nemamo dovoljno podataka o prostiranju pojedinih rasnih tipova u Jugoslaviji. Istočno-europidsku rasu nalazimo možda u manjim grupama u Vojvodini i od Zagreba prema severu (Škerlj).

Mnogi autori ne prave razliku izmedu Istočno-europida i drugih nekih plavokosih i širokoglavih skupina. Istočnoeuropidi se odlikuju okruglinom glave i lica, kao i tamnije plavom bojom kose. Ali time nije rečeno da i na Balkanu, kod nas, i u Srednjoj Evropi, i dalje prema zapadu, nije bilo i nema plavih i brahikefalnih tipova koji nemora da budu ni istovetni ni srodni sa Baltidima. Montandon sve ove plave brahikefalne grupiše u jednu jedinu podrasu. Po njemu “Subnordiska podrasa obuhvata mnogobrojne telesne grupe, različito plave, koje, na istoku Baltika, u central-noj i sevemoj Rusiji, delimično u Nemačkoj, u Francuskoj do Loare, u Engleskoj, okružuju nordiski domen polukružnim prstenom. U ovu podrasu ulazi Subnordiska rasa Denikera, visoka i mezokefalna, Istočna rasa istog autora, niskog rasta i subbrahikefalna, Galatska rasa Guiart-a, sa severa Francuska, brahikefalna, plava ili rida, Severozapadna rasa Denikera, kestenjava, visoka i subdolikefalna, i riajposle, možda “Saksonski tip”, “Plavi Alpinac”, koji su neki autori našli u centralnoj Evropi, i Rasa Visle Denikera, plava, mezokefalna i relativno veoma niskog rasta”. Nema sumnje da su neki od ovih ovde navedenih tipova mudusobno identièni. I nema sumnje, sa druge strane, da se do sada o mnogim ovde pobrojanim a i drugim brahikefalima plave kompleksije
nije vodilo dovoljno raèuna. Ali je isto tako nesumnjivo da svi plavi brahikefali Evrope ne dolaze u istu grupu. Zaèudo kako je Montandon, kao pristaša hologeneze, mogao zaboraviti da svetla kompleksija i brahikefalija, same po sebi, ne mogu da nam ukažu na zajednièko poreklo, na istu rasnu pripadnost. Jer ono isto što ne može brahikefalija i orlovski nos ne može valjda ni brr~hikefa1ija kada je udružena sa plavom kosom. U svakom sluèaju izvesni rasni tipovi, kao n. pr. što je Guiart-ova Galatska rasa ili Lebzerter-ova IV ili V tipska kombinacija (V — svetla kosa, svetle oèi, dužina tela 1659 mm; VI — svetla kompleksija, telesna dužina 166-1689), t.j. subbrahikefalni niskog rasta — “Weichsselrasse” Lebzelter-a, Jugoslovenski plavi tip niskog rasta Weisbach-a, nikako ne mogu da se identifikuju sa Istoènoeuropidima. Nažalost, u ovom kratkom pregledu evropskih rasnih tipova o njima i o drugim plavokosim i plavookoim brahikefalima neæe biti dovoljno govora. Nauka još traga. Definitivnih zakljuèaka nema. Ali baš zato nismo u pravu kad hoæemo da uprostimo još dovo-ljno neispitane i nerašèlanjene pojave. Nije L1 pravu ni Montandon kada sve ove plave brahikefalne srnatra delom — podrasom — Nordida, a ni Lebzelter koji o “Rasi Visle” govori kao o jednoj varijanti Nordijaca rnalog rasta.

Koje su karakteristike Istoènoeuropida? Grube kosti, mali zdepast rast (165 cm), svetla kompleksija, izdvaja ih od ostalih rasa. Trup je dugaèak, a udovi su srazrnerno kratki. Ramena su široka. Konstitucija je digestivna. Koža je više bleda nego ružièastobela. Za kosu kažu da je boje pepela; u stvari je prljavo plava, izbledelo tamnoplava. Sive ili sivoplave oèi ‘izgledaju nekako vodeno. Otvor izmedu kapaka je prilièno Liza, pa oèi izgledaju male. Ponekad se javlja i polurnongoloidan oblik kapaka. Dosta je velik razmak izmeðu oèiju. Lice je široko, prilièno pljosnato i usled razvijenih i upolje isturenih jagodiènih kostiju izgleda grubo i èetvrtasto. Nos je mesnat, pljosnat i kratak. Donji je deo præast. Nozdrve su široke i razmaknute. I usta su velika. Lobanja je brahimorfna (indeks 80,9-83,2).

ALPINSKI TIP

O d Istoènoeuropidske rase prema zapadu nalazirno u nekoliko prostranih manje više kumpaktnih uhlasti jediiu veoma sliènu rasu Istoènoeuropidskoj. 1 ona naginje svima svojim osobinama našem Eurazijskorn prototipu. Prevladuje u Madarskoj, od Dunava prema severu. u Èeškoj i Moravskoj, u južnoj Nemaèkoj, u srednjoj Francuskoj, po Apeninima, naroèito u Alpirna, a niožda i u Bretanji i Pirinejima (Baski).

S omatološke odlike skoro su istovetne odlikaina Isto-ènoeuropidske rase. Rast je zdepast, nizak a širuk. Udovi su srazmerno kratki. Šake i stopala su kratka i široka, a prsti su debeli. Naginju nagornilavanju masti. Konstitu-cionalan je tip digestivan. Dakle sve kao i kod Baltida. I glava je okrugla, brahirnorfna (indeks 84 do 87). Èelo je strmo, rasplinuto, okruglo. Markantnih prelaza izrneðu èeone i slepooène kosti nema. Lice je nešto široko~ iako ne onako èetvrtasto i grubo kao kod Baltida. l3rada je okrugla, široka i neistaknuta. Nos je u korenu širok i pljosnat. Èešæe je konkavan. Koža je dosta gruba, bledornrke boje. Jedna odlika potpuno izdvaja ovu rasu od Istoènoeuropida. To je tamna kornpleksija. Tvrda. oštra kosa boje je zagasito smeðe. I dužice su tako isto tamne, sive.

U Alpide mogli bi da ubrojimo i jednu severnu granu sa skoro identiènim somatološkim oznakama. To su Lapidi. Ima ih u Finskoj, na poluostrvu Kola, u Skandi-naviji.
Da li kod Jugoslovena ima pripadnika Alpiske rase? Ima ih svakako, i medu Slovencima i medu Srbo-hrvatirna. I kod jednih i kod drugih postoje brahikefalni tipovi tarnne kompleksije niskog rasta. Da li svi tipovi sa ovakvirn osnovnim karakteristikama pripadaju ovoj rasi
- to ne znamo.

A lpinska rasa prelazi granice Evrope. Nalazimo je i u severnoj Africi.
U priloženim kartama prostiranja rasa oznaèili smo Bretanju i Pirineje kao alpinske. To nalazimo mahom kod drugih autora. Ali ipak sumnjamo da stanovništvo ovih krajeva pripada Alpiskoj rasi. Naša je sumnja sva-kako opravdana u koliko se odnosi na pirinejske Baske.

MEDITERANSKI TIP

Prostiru se u Africi severno, istoèno i zapadno od Sahare. U Evropi zauzimaju skoro celo Pirinejsko Polu-ostrvo, dobar deo Francuske, naroèito primorske krajeve, sva Sredozemna ostrva, južnu Italiju, Padsku ravnicu, Grèku i Egejsko primorje, zapadnu obalu Cmog Mora, i, najposle, zapadni deo Velike Britanije i severozapad i jugozapad Irske. Mediteranskih uticaja ima i u južnoj Rusij i.

Mediterance nalazimo i kod nas na Balkanu. Ima ih više nego što se do skora mislilo. C’zekanowski ih nalazi u naširn istoènim krajevima. Erdeljanoviæ opisuje kod Kuèa jedan crnomanjasti tip duge glave èiji opis svakako odgovara mediteranskim osobinama. Taj je tip “rasta najviše srednjeg, pa èesto i niskog, tela dosta mršava i sitna. Po boji kože ne razlikuje se gotovo od drugog cmomanjastog tipa (t.j. cmomanjastog tipa kratke glave i visokog rasta koji u svemu odgovora Dinarcu). Ali mi se u nekoliko prilika uèinilo da može imati i mnogo zagasi-tije tonove mrke boje. U svojoj fiziognomiji imaju ljudi ovog tipa nešto, što nas opominje na Semite i na poneke Talijane. Lice je sasvim uzano i duguljasto. Nos je visok i uzan, veæinom malo povijen, reðe prav ili grbast. Èelo je pravo i puno. Oèi su krupne. Lubanja je uzana i duguljasta. — Ovaj tip je vrlo redak”. Ovo je jedan od pet osnovnih tipova koje Erdeljanoviæ nalazi kod Kuèa. Njegov opis potpuno odgovara Mediteranskoj rasi, i mi ne bismo imali ni jednu osnovnu odliku da dodamo. Potiljak je istaknut, èelo je unatrag svedeno. Viliène kosti blago su zaobljene. Brada je jaka. Ušna školjka je mala. Kosa je cma ili tamnomrka, meka i talasasta. Velike oèi imaju duge trepavice, sme se i sjaje. Usne imaju lep oblik, “soène” su i “ispisane”. Ovo je jedna od najlepših evropskih rasa (G. Sergi, Eickstedt).

Izgleda da Mediteranidi nisu dugoliniske konstitucije. Osim vitkog, gracilnog tipa postoje oblasne forme koje naginju ka gojaznosti, ka okruglini. Naroèito kod žena.
Rekli smo da i kod nas ima Mediteranida. Ima ih koji su po svom poreklu još iz ranijih preistoriskih vremena. Njih su Srbi i Hrvati zatekli na Balkanu. Oni koji su kod nas, tokom vremena, primili su naš jezik, naše kulturne elemente i našu nacionalnu svest. Takvi prastanovnici mahom su u istoènoj i južnoj Srbiji.
Prastanovnika Mediteranaca ima i u Crnoj Gori. To su ostaci mediteranskog elementa potisnuti od ljudi koji su dolazili sa severa i severoistoka i koji su pripadali drugim rasama. Ali ima Mediteranida i Mediteranoida koji su doseljeni u historiskim i protostoriskim vremenima. Njih ima vrlo malo, mestimièno i pojedinaèno. Nalazimo ih u Cmoj Gori i Dalmaciji. To su doseljenici sa obala, ostrva ili prekomora. Ovi Mediteranidi mešajuæi se sa Dinarskom rasom èesto daju veoma lepe visoke dolihokefalne, bastarde tamne kompleksije.

Mediteranidi ili zapravo Mediteranoidi, koje u Srbiji sretamo prema istoku i jugu, naginju digestivnoj —kratkolinijskoj — konstituciji. Dolihokefali su i mezoke-fali, ali ima ih i brahimorfnih. Ove bi brahikefale mogli izdvojiti u zasebnu grupu. Pa stoga, misleæi na njih, govorimo o Mediteranoidima. Po ostalim svojim oznaka-ma u glavnom odgovaraju Mediteranidima. Karakteristi-èno je odsustvo zalizaka u kosi, a i mno go veæa maljavo-st. Kosa je sasvim cma. Dužice su tamno kestenjave. Postoji u nas i oblasni tipsa plavim oèirna.

Mediteranide i Mediteranoide obuhvatio je dekan antropologa Giuseppe Sergi u svom Notanthropus eura-fricanus mediteraneus, var. Èuveno je njegovo uèenje o Mediteranskoj rasi. Mediteranide Pirinejskog Poluostrva mnogi izdvajaju u zasebnu rasu ili zasebnu podrasu — u Iberoatlantsku grupu.

NORDISKI TIP

Nordide i Dinaride, kao i druge rasne skupine koje njima pripadaju, ostavili smo da ih najposle izložimo. Ne samo stoga što oni tu i dolaze, kao što æemo sad videti, veæ i stoga što je bilo potrebno da se prethodno upozna-mo sa ostalim rasama da bi bolje razumeli i njihove odlike i mesto koje oni zauzimaju. I kod njih nalazimo elemente koji nas potseæaju na naš Eurafrièki prototip. Ali se ove dve rase izdvajaju od svih ostalih. Ne samo što su one najmanje azijatske, da tako kažemo, veæ se kod njih i “eurafrièki” karakteri javljaju u takvom obliku da i jednu i drugu smatramo za najizrazitije evropske rase. Nordidi i Dinaridi Evropljani su par exellence. Ne potseæaju nas ni na narode Azije ni na narode Afrike. Mnogima æe ovakvo grupisanje biti èudno i novo. U stvari èudno je kad Montandon govori o Alpdinaridima, kad Haddon ili Hrdlièka ne mogu da osete razliku izme-du jednog pripadnika Alpiske rase i jednog Dinarca. Èudno je kad Montandon, koji bi hteo u antropologiji da primeni teoriju hologeneze, smatra da su Nordiska rasa i Istoènoeuropidska jedna jedina. Po njemu su oni svi, i dolihomorfni i brahimorfni, i visoki i mali, i leptoprozo-pi i euriprozopi, i oni dugaèka i oni široka nosa, i oni respiratorne i oni digestivne konstitucije, svi su oni pripadnici jedne jedine rase. A sve to samo stoga što su i jedni i drugi svetle kompleksije. Ako imamo dva kostura od kojih jedna pripada osobi Alpiske rase a drugi Baltiske, mi æemo ih teško moæi identifikovati. Toliko su ove dve rase po svojim osteološkim osobinama sliène. Sa svim tim Montandon Istoènoeuropidsku rasu, kao Sous-race subnordique, stavlja sa Nordiskom, - Sous race nordique -‚ u jednu istu rasu, u Race blonde. Ali o tome dosta.

Nordiska rasa prostire se svud oko Baltièkog i Sever-nog mora. Zauzima veæi deo Velike Britanije i Irske, njihove istoène krajeve, skoro celo Skandinavsko polu-ostrvo, dobar deo Finske, Estonije, Letonije i Litve, zatim severozapadnu Poljsku, pa Dansku, Holandiju i Belgiju, sve seveme krajeve Nemaèke, i najposle, sever-nu Francusku. Ovde onde javlja se i u ostaloj Evropi, pa i u Aziji sve do najudaljenijih europidskih granica.

Nordidi se odlikuju visokim stasom, longiliniskom konstitucijom, dolihomorfnošæu i svetlom kompleksi-jom. Na visokom (173 cm) i vitkom telu vidimo široka ramena, srazm emo dugaèke udove, uske kukove. Glava je duguljasta, dolihomorfna (indeks 78-89), èelo je visoko i natrag nagnuto, nadoène su kosti jako razvijene, potiljak je isturen, prelaz izmedu èeone kosti i slepooène istaknut je. Lice je dugaèko, brada je izrazita ali je zaobljena. Nos je dugaèak, uzan i prav; nozdrve su tanke, dugaèke i leže jedna pored druge. Usne su sraz-merne, modelirane. Koža je ružièastobela, kosa plava, meka i talasasta. I oèi su plave ili sivoplave. Razmak izmedu oèiju je mali. Oèni otvor je više velik nego srednji.

Eickstedt razlikuje kod Nordiske rase tri tipa. Jedan naziva Teutonordiskim, drugi Dalonordiskim, Dalskim
ili Vestfalskim; a treæi Fenonordiskim. Ne možemo duže da se zadržimo kod ova tri tipa. Reæi æemo samo toliko:

Teutonordiski tip odgovara našem gornjem opisu Nordida.
Dalonordiski tip, ili Vestfalska ili Dalska rasa, kako je drugi zovu, najizrazitija je u Vestfaliji i Dalarnu. Njegovi odvojeni znaci bili bi sledeæi: Teška pojava, konstitucija normoliniska sa jedva izraženom sklonoèæu ka digestivnim oblicima. Potiljak je jaèe istaknut nego što je kod Teutonordiskog tipa. Èeio je strmo i široko. Nadoèni su lukovi jako razvijeni. Obrve su guste i èekinjaste. Lice je masivnije, brada jaka. Izgled lica je pomalo èetvrtast. Nos je snažan i nešto širi. Usta su velika, slabo modelirana, usne su uzane. Uopšte telesna je grada masivna.
Fenonordiski tip ili podrasa svojim telesnim izgledom stoji nekako izmedu Teutonordiske i Dalonordiske podrase. A tako isto i crtama lica. Mišiæi i kosti lica po svojim oblicima potpuno odgovaraju dinarskim odlikama. Lubanja je kraæa, manje je dolihomorfna od lubanje teutonske i dalske. Dosta kruta kosa boje je crvenkastoplave, a naroèito brci i brada. Oèi su vodeno plave.

DINARSKI TIP

Posiednja rasna grupa, grupa koja je za nas od najveæe važnosti, grupa koju smatramo isto tako izrazito evropskom kao i Nordiska što je, to je — Dinarska rasa.

Po nekim autorima Dinaridi nastavaju rie samo bez-malo celu Jugoslaviju i celu Albaniju, veæ i najveæi deo Bugarske (osim južnog i severoistoènog primorja), zatim Karpate, Ukrajinu do Dnjepra, Slovaèku, Austriju i Dolomite. Ali ima antropologa po kojima Dinaridi ne obuhvataju ovako veliku teritoriju. Czekanowski svodi rasprostiranje Dinarida uglavnom na jugoslovenske obla-sti, nešto malo na zapadnu Bugarsku, na Austriju i Dolo-mite. Da li se takvo rasprostiranje slaže sa èinjenicama —nije nam poznato. Dok se drukèije ne dokaže mi se moramo držati najnovijih rasnih karata nemaèkih autora (Gunther, Eickstedt, Venzmer i drugi).

Uopšte Czekanowski ne govori o Dinaridima. Za nje-ga su Dinarci armenoidno stanovništvo. Taj je tip po njemu nastao mešanjem Nordiske i Jermenske rase. Drugi autori identifikuju Dinarsku rasu sa Alpinsku (engleski i amerièki antropolozi i neki francuski). Po Montandon-u Dinarci (Sous-race adriatique koja pripada Alparmenskoj rasi) razlikuje se od Alpiske rase (Sous race alpine) iskljuèivo visokim rastom. Ko je pažljivo pratio dosadanja izlaganja zna da je takva pretpostavka netaèna. Ako su karakteristike Alpiske rase onakve kao što smo ih ovde izložili (jer možda postoji i drugi neki tip koji ne odgovara u svemu Alpiskim oznakama), to se Dinarci otseèno od njih razlikuju. Jedni su i drugi i brahikefali i crnomanjasti. Ali to su jedine podudarne odli ke. Sve ostale potpuno su razlièite. A mi smo videli, ranije, kada je bilo govora o rasama uopšte, o rasnirn odlikama, da brahikefalija sama po sebi malo šta znaèi. Oblik lubanje, oblik pojedinih lubanjskih kostiju, nasledan je i rasno vredan, a ne kefalièni indeks. Alpidi teže po svima svojim odlikama Euraziskome prototipu, onako slièno kao i Baltidi i Turanidi. A naprotiv oznake Dinarida upuæuju nas na eurafrièke oblike.

T~ je pre svega longiliniska konstitucija. Visok rast, mogli bisrno reæi najviši u Evropi (173-178 cm), praæen je dugaèkim udovima, dugaèkim vratorn, dugaèkim licem, vitkim ali i snažnim oblicima. Dakle sasvim drugaèije nego što vidimo kod Alpida. Glava je veoma visoka. Potiljak nije uvek prav “kao sekirorn otseèen”, veæ je èesto isturen, u najarnanju ruku onako isto kao kod Fenonordida. Filipoviè sa pravom misli da se èesto do zaravnjenog potiljka dolazi veštaèkim putem. Od najveæe je važnosti oblik èela. Èelo je visoko, sa dubo-kim zaliscima, sa oznaèenim prelazima prerna slepo-oènoj kosti, sa razvijenim nadoènim lukovima, i gustim, širokim i èekinjastim obrvama. Glava je brahimorfna. Kreæe se od umerene brahikefalije pa do ultrabrahikefali-je. Ali oblik uglavnom ostaje uvek karakteristièan i kad je gledarno odozgo naniže i kad je posmatramo sa strane. Rekli smo da je lice dugaèko. Ono je veoma izrazito. Jagodiène kosti, jaka brada, mišiæi lica, nabori na licu
potpuno odgovaraju karakteristikama Fenonordiske sub-rase. Iako je lice uzano izgleda nam snažno, masivno. Karakteristièno je izbrazdano lice staraca. A i crte sredoveènih ljudi veoma su upadljive. Erdeljanoviæ kaže za Kuèe: “Koža je na licu kod mnogih sredoveènih ljudi i žena jako naborana. Velike i duboke brazde na èelu, dve oštre linije više usnica ka nosu, mnogobrojne manje bore oko spoljašnjeg oènog ugla daju licu oštar
izraz, koji ostavlja u posmatraèa neizgladljiv utisak.” Ako se tome doda da su oèi i kosa cmi ili mrki, razume-æemo narodne stihove:
Jedan bješe hajduk od planine
crna brka, a mrka pogleda.
Od njega me strava uvatila.

Nos je relativno velik i snažan, sa istaknutirn grebe-nom. Ðaza nosa leži u svim pravcima, ali je najèešæe ~okrenuta prema dole. Hrbat nosa je obièno povijen, orlo-vskog oblika. Usta su velika; usne su srednje velièine, ili veæe ponekad estetski modelirane. Uši su dugaèke, min-duša je velika, mesnata i od lica odvojena. Kompleksija je tamna. Kosa je kestenjave boje: od kestenjavosvetle ili skoro plavotamne pa do sasvim zagasitokestenjave kose. U nekim su oblastima kosa i druge dlake po telu sasvim ili skoro sasvirn crne. Kod kestenjave kose boja se menja prema dobu starosti i izlaganja kose sunce. I dužice su kestenjave boje, u svim nijansama.

Kao što smo veæ rekli, ove odlike niukom sluèaju ne mogu da idu u istu grupu sa odlikama Alpida. Veæ su naprotiv èesto tako sliène nordiskim oznakama da ih atropolozi i nehotice paralelno posmatraju.
Izgleda da je Dinarska rasa, kao i ostali bliski oblici, po svom poreklu autohtona, t.j. da je postala po prilici u onim krajevirna u kojima se i danas nalazi (Škerlj). u svakom sluèaju kod Dinarida i Dinaroida (Dinarcima bliskim formama) i danas se ispoljavaju elementi jedne plave dolihokefalne rase, koja je negde daleko u praisto-riji nestala da bi ukrštena sa jednom brahikefalnom rasom dala današnje dinarske oblike. Ti plavi praroditelji Dinaraca bili su po svoj prilici Traèani i drugi koji bi ~0 svojim rasnim osobinama najviše odgovarali današnjem Fenonordiskom tipu. Tamna kompleksija i brahikefalija bile su dominantne kod nasledivanja osobina roditelja, od kojih je jedan pripadao jednoj rasi a drugi drugoj, te su tako postepeno, u nizu generacija, dolihokefalija i plava, svetla, kompleksija skoro nestale.

U oblastima gde se javlja Dinarska rasa nailazimo na visoki brahikefalni tip ali sa oplavom kosom i plavim oèima. To je Lebzelter-ova Norièka rasa ili Noridi (Škerlj). kako se ovaj tip u svemu poklapa sa Dinarskom rasom, sem u kornpleksiji, to ga mi smatramo dinaroid-nom formom, srodnom Dinarskoj rasi. Nazivamo ga Plavom dinarsko,n rasorn (Maleš). Možda je ovaj plavi brahikefal istovetan sa Galatskom rasom Guiarta-a. On nas mnogo potseæa na Fenonordisku podrasu.

Kao oblasni Škerlj je opisao Savidski tip. Uglavnom odgovara dinarskorn osnovnom tipu. Odlikuje se svetlom bojorn dužice. Rast rnože da bude osrednji, a i glava da se udalji od brahimorfnosti. Da li se ovaj tip javlja samo u Sloveniji ili i u drugim dinarskim krajevima — za sada ne znam. I u Srbiji nalazimo Dinaroide sa plavim i zelenkastim oèima. Ali ne znam da li su to bastardne kratkotrajne forme ili su nasledno stalne.

Da da da, znam da je predugačak text, ali ne morate čitati sve....

PRONADJITE ČIJI STE VI PONOSNI PRIPADNIK!

:)))))