Klikni ovde i nestani!!!

Čitajući jednu zanimljivu elektronsku knjigu u online biblioteci, u čijem sam samo naslovu nekako pronašla deo sebe, veeliki deo...pade mi na pamet da postavim i ja ovo, slobodno mogu reći besmisleno pitanje:

Pretpostavimo da imaš još sedam minuta života. Koje bi bile tvoje poslednje reči?

Jedan zanimljiv odeljak:

Ne, život je simptom. Samo reakcijom na viruse postojanja (koje nikada ne vidimo i ne znamo ko/šta su) ustanovljavamo o čemu se sa životom barem otrpilike radi. A tek naše "spoznaje", one su samo simptomi teških epistemoloških upala, grozničavih interakcija nas i sveta u kojima niko niakd ne otkriva s kime je zapravo imao posla, jer je i svaka percepcija samo simptom dogadjaja, koji nikome ko je njime zahvaćen nije jasan i vidljiv. To je scratching horror filmova: volimo se bojati jer se tada mirimo s vremenom i svaki njegov trenutak "prihvatamo" takav kakav jeste -  kao prekid svakog očekivanja. Zato su simptomi života slavni - privlače veliku pažnju jer su sledeća velika stvar nakon ništavila. Reci mi kojom upalom reaguješ na zarazu postojanja i rećiću ti jesi li živ.

Mrtva bića jednostavno ne reaguju na viruse. Život je zato i jedini, homeopatski lek protiv virusa života, jer cepati se možemo samo izlaganjem virusima. Parafrazirajući Viriliov pojam "čistog rata", možemo reći da čisti život nije ni život ni smrt, ni apsolutni ni totalni život, nego "sama ratnička procedura koja nas inficira svojom običnom trajnošću".

Mislim da sam inficirana nekim životnim virusom!=/

Laku noć