Kao polazna osnova za definisanje načina dostizanja strategijskih ciljeva primenjuje se tzv. SWOT analiza. Ona omogućava prepoznavanje pozitivnih i negativnih faktora koji utiču na ostvarivanje strategijskih opredeljenja i daje mogućnost da se na faktore blagovremeno utiče.
PREDNOSTI
1. Valorizacija neiskorišćenih prirodnih potencijala
2. Poljoprivredni resursi
3. Evropa je opredeljena da razvija saobraćaj u Republici Srbiji
4. Razvijena regionalna saobraćajna i energetska infrastruktura
5. Makroekonomska stabilnost
6. Jeftina radna snaga
7. Poboljšana investiciona klima
8. Rast broja zaposlenih u privatnom sektoru, porast učešća malih i srednjih preduzeća
9. Regionalni turistički potencijali
10. Zona slobodne trgovine sa zemljama JI Evrope
11. Realizovani donatorski projekti regionalnog i lokalnog razvoja
12. Pomeranje strukturnih obeležja stanovnoštva ka višim obrazovnim nivoima
13. Kadrovski potencijal (mladi obrazovani kadrovi među nezaposlenima)
14. Razvijena regionalna mreža institucija srednjeg i visokog obrazovanja
15. Visoka godišnja produkcija diplomiranih studenata
16. Multikulturalnost
17. Regionalni potencijali u zaštićenim životnim sredinama
18. Usvojeni brojni ekološki institucionalni mehanizmi
19. Usvojeni regionalni i lokalni prostorni planovi
20. Međunarodna saradnja lokalnih institucija
21. Usvojeni novi regionalni podsticajni mehanizmi
22. Razvoj preduzetničke lokalne uprave
23. Partnerstvo javnog i privatnog sektora
NEDOSTACI
1. Razmere nerazvijenosti Juga Srbije i područja Starog Rasa
2. Pojava novih nerazvijenih područja
3. Razmere stanovništva
4. Problem vodosnabdevanja
5. Slaba opremljenost i održavanje putne i železničke infrastrukture
6. Nizak nivo digitalizacije fiksne telefonske mreže
7. Nezavršena privatizacija i restrukturiranje privrede
8. Socijalne tranzicione tenzije, regionalne razlike u zaposlenosti, nezaposlenosti i zaradama; visoka stopa nezaposlenosti i diskriminacija posebno pogođenih grupa (invalidi, Romi)
9. Neprilagođenost tržištu – nekonkurentan proizvod i nedovoljna primena ISO standardizacije
10. Usitnjeni posedi
11. Regionalna koncentracija turističke aktivnosti u tri regiona (Grad Beograd, Zlatiborski i Raški okrug)
12. Regionalno tehnološko zaostajanje instaliranih kapaciteta, dominantna zastupljenost tradicionalne industrijske proizvodnje
13. Više od 50% regiona nije uskladilo svoje materijalne i prirodne potencijale
14. Slaba regionalna povezanost preduzeća (klasteri, inkubatori, tehnološki parkovi)
15. Nizak prirodni priraštaj, izrazit depopulacioni trend
16. Migracije – neravnomerna urbanizacija i «atomizacija» seoskih naselja
17. «Regresivna» starosna piramida
18. Nepovoljna kvalifikovanost starijih nezaposlenih
19. Neusklađenost obrazovnog sistema sa novim zahtevima tržišne privrede
20. Brojni ekološki problemi
21. Regionalna nestabilnost i dugoročne tenzije zbog statusa Kosova i Metohije
22. Slabi programski i projektni kapaciteti za apliciranje na međunarodnim tenderima
23. Problem implementacije reformskih zakona
24. Odsustvo koordiniranog usmeravanja sredstava državne pomoći u cilju smanjenja regionalnih razlika
Održivi razvoj
Održivi razvoj treba da rezultira u dugoročno balansiranom razvoju sve tri komponente blagostanja (ekonomska, socijalna i komponenta životne sredine).
Ključni razvojni cilj Republike Srbije je povećanje blagostanja stanovništva. Za ostvarivanje tog cilja Republika Srbija svoju strategiju privrednog razvoja mora da usmeri prvenstveno na podizanje regionalne konkurentnosti, smanjenje nezaposlenosti i siromaštva. Samo podizanjem regionalne konkurentnosti u narednim godinama prosečna godišnja stopa rasta BDP (bruto društvenog proizvoda) u republici Srbiji može da bude 7% do 2012. godine, odnosno da dostigne nivo BDP po stanovniku od 8000 USD. Ovaj cilj zahteva efikasno sprovođenje svih tranzicionih i reformskih procesa koji mogu da aktiviraju regionalne razvojne potencijale zemlje – ljudske, materijalne i prirodne – i doprinesu da privreda Srbije postane privlačna za brži razvoj domaćeg privatnog sektora i veći dolazak inostranog kapitala. Primarni zadatak države je formiranje zdravog tržišnog ambijenta i privlačenje stranih direktnih investicija. Čvrsto(?) opredeljenje Republike Srbije za što brže priključenje EU zahteva stvaranje «stabilnog i efikasnog tržišnog sistema privređivanja i konkurentne privrede sposobne da se suoči sa pritiskom konkurencije unutar EU» (kriterijum iz Kopenhagena), odnosno, stvaranje maksimalno «konkurentne privrede zasnovane na znanju, koja je u stanju da obezbedi održivi privredni rast sa novim i bolje plaćenim radnim mestima i većom socijalnom kohezijom» (ciljevi iz Lisabona).
nastaviće se
Stara vest ali ilustrativna...
Leskovački roštilj - zaštićen brend
Leskovac -- Leskovačko roštilj meso zaštićeno je kao brend u Republičkom zavodu za intelektualnu svojinu.
Načelnik opštinske Uprave za privredu i poljoprivredu Leskovca Stanoje Sekulić kaže da se pre početka leskovačke "Roštiljade", koja se održava od 4. do 10. septembra, očekuje i rešenje o geografskoj zaštiti proizvodnje i dodao da je Uprava dobila žig i logo za roštilj meso.
"To praktično znači da će iz igre biti izbačeni falsifikatori leskovačkog roštilj mesa i da će moći da se izvozi kao zaštićeni brend", istakao je Sekulić. Prema njegovim rečima, zaštita geografskog porekla podrazumeva da roštilj meso može da se pravi samo od mesa teladi ili junadi uzgajanih u šest opština Jablaničkog okruga.
Inicijativu za zaštitu brenda pokrenulo je i finansiralo sedam predstavnika privatnih leskovačkih mesara, uz pomoć lokalne samouprave.
_____________________________
He who makes a beast of himself, gets rid of the pain of being a man. dr Johnson