aniram's blog

Posle duže pauze, eto mene opet na Exitu. Doduše, danas sam otišla rano i vratila se ko penzos, oko 2300h.

radni naslov:

patriJotska pesma ZRELOG doba

I šta sad?

hoće moju

srpsku dušu

da uhvate za gušu?

da moje

srpstvo ropti

ko leptir na lopti?

ne smem  više ni

IĆ na blog

da stavim

da pometnju

naci tipa

ne napravim!

ne smem tuđine

da poganim

grdim!

ne smem više

ni da srpski

...im !

Idi beži, Urbane

sa šarenom pertlom,

Sve sa rukama pruženim
Za spas,
Padala je u dubinu.
Vukle su je teške reči
Ka dnu mutnom i beskrajnom.

Sve sa kosom predugačkom,
Nosile je struje jake,
Trzale i lomile
Između dve obale,
Nedostižne.

Sve sa pripijenom haljinom,
Belom, jadnom,
Pokušavala je da ostane svoja
U toj reci života.

I tek kad je umrla,
I tek kad su reči onemele,
I tek lednog osmeha,
Izronila je sloboda
Njene borbe,
Beskrajne,

Iako brzo hodam
zastanem suviše
često
zastanem nemo
i stojim
kao da vremena imam.

Iako verujem sebi
ogledalo stalno
nosim
osluškujem ne bi li
čula
opipavam svoje reči.

Iako pravo idem
prolaze ljudi
unazad
prolaze misli
u prošlost
prolazi svet kraj mene.

"ZNAŠ" (radni naslov)

Znaš ono što si mi
rekao
u dva dana dok sam skupljala
hrabrost,
u dve godine dok držali smo se za
ruke?

Znaš kada si došao i uništio najlepšu
pesmu
svih vremena?
koja se pretočila u
tebe?
kada smo zaspali
srećni?

autor teksta je mr Srđan Cvetković (cvele72), istraživač-saradnik ISI  - preuzeto sa bloga B92

Protiv kulture beščašća by Branislav Jakovljević

*

Poslednja nedelja škole, osnovne, doduše. Peti razred.  Vreme da se preda herbarijum. Već nedelju dana tragamo za imenima, familijama, staništima. Borimo se sa latinskim jer nam trebaju narodni nazivi. I kad prepoznamo biljku, nismo sigurni - tragamo opet za latinskim imenom, pa slikom. Poredimo, ne slažemo se, usaglašavamo broj latica i listića sa sitnim sličicama na netu. Beznadežno :o()

postao sam zarobljen bzvze
ostao sam zarobljen bzvze

jednog dana sam shvatio
da sve to nije stvarnost
da sve to nisam JA.

tog dana sam se oslobodio
pokidao kavez
treptajem
porušio zidove
rečju
seo na svoju staru
stolicu
i pobegao.

This is what The Dalai Lama has to say.

1. Take into account that great love and great achievements involve great risk.
2. When you lose, don't lose the lesson.
3. Follow the three R's: Respect for self Respect for others and Responsibility for all your actions.
4. Remember that not getting what you want is sometimes awonderful stroke of luck.

A što ne bi mogao da se objavi prazan blog?

Često su prazni puni.

Još češće su puni prazni.

A opet, najveći broj ih je jednostavno neispunjen.

TRAGANJE ZA SREĆOM

O'blog

Copy Paste,
Kopi Pejst,
Kopiraj
Ispusti
...
Publish,
Pabliš
Objavi
i sebe
"večnosti"
najavi.

Super,
Odlično,
Fantastično.
Preporuka
(Bambi/jelenko)
To!

Pročitao?
Nisam?
Nije bitno.
Komunikacija,
Brzopotezna,
Vrlo hitno.

Kiss,
Pusa,
Pozz.

Respekt,
No ofens,
I ja tebi.

Seoska Idila

Matori šakali,
Ispijenih očiju,
Žudnog pogleda,
Praznih ruku,
Lascivno nude
Sve što nikada neće
Moći da ispune.

Matori šakali,
Izgubljeni u raskoraku
Događaja i vremena,
Stvarnosti i mašte,
Uvereno uveravaju,
Ponajviše sebe,
Da sada je došlo
Njihovih pet minuta,
Da postali su gospodari sveta,
Upravo oni,
Upravo ovih dana.

LJUBAVNA PESMA ZRELOG DOBA

tri puta sam se zaljubila

tek,

u tebe.

a sedam puta odljubila

već,

od tebe.

napuštala te svake jeseni,

vraćala ti se

isto veče.

mučio si me kao žabu,

sve bez povoda

i stila,

bezveze.

kao dete kada se igra

s bubama, pa im

nožice

čupa.

preživeli smo,

kola su se polako vukla po kamenom putu. osetio sam da me neko miluje po glavi i pevuši. pokušao sam da otvorim oči, ali teško. možda sam ih otvorio, ali mrak je bio podjednako isti. šššššššš zašištao je ženski glas i osetio sam mekane dlanove preko svog obraza.

TI SI SAV MOJ BlOG

Pružiš ruke u mrak i pusto

Istražuješ dodirom,

Deluje gusto

Sve gusto što vadiš

Belo i prazno je